Dana 30.11. objavljen je americana EP “Who is the LVC’z” - za sada nepoznatog benda LVC'z, iza koga stoji poznati i legendarni pisac, novinar, ali i glazbenik - Aleksandar Žikić, pjevač, gitarist i idejni vođa benda. Njegovih 7 presudnih donosimo u nastavku, a recenziju albuma uskoro na našim stranicima.
T.Rex - "Electric Warrior" (1971" (1985.)
Nijedan bend nije obilježio moje (i ne samo moje) odrastanje kao T.Rex, čijim je albumom "Electric Warrior" rock’n’roll definitivno uveden u novu, vrlo važnu etapu nazvanu glam rock. Glazba Marca Bolana (koji je nimalo slučajno odabrao Boba Dylana kao "kuma" za svoje scensko prezime) i T.Rex s istom lakoćom sažimala je utjecaje klasičnih blues majstora, poput Howlin’ Wolfa, bazični rock’n’roll i osebujnu, automatsku poetiku prije toga nezabilježenu na pop sceni. Bolan je s "Electric Warrior" pomaknuo sve granice koje je poštedio svojim prethodnim ostvarenjima i zagrijao milijune srca "djece revolucije". Uključujući i moje.
The Allman Brothers Band - "At Fillmore East" (1971.)
Definitivni "muzičarski" album, kojim su The Allman Brothers Band ustoličeni kao verovatno najblistaviji izdanak američke južnjačke (a i severnjačke) scene ikada. Ton gitare Duanea Allmana, posebno kad je njenim vratom klizila legendarna bočica leka corricidin, zavitlao je rock’n’roll u nebeske sfere koje je još samo Jimi Hendrix mogao da dotakne poljupcem purpurne izmaglice. "At Fillmore East" je dvostruko live svedočanstvo najplemenitijeg što rock’n’roll može da ponudi, bez obzira sa koje strane Amerike i sveta dolazi. Besprekornost ovog albuma je, u najmanju ruku, dirljiva.
Rod Stewart - "Every Picture Tells A Story" (1971.)
Treći album Roda Stewarta "Every Picture Tells A Story" ujedno je i treće - i najblistavije - od četiri remek-dela kojima je obeležen početak njegove solo karijere. U Stewartovom grlu i grudima smešten je rolls royce vokalne emotivnosti, koji je na ovom albumu blistao punim sjajem. "Maggie May" je tek najpopularniji u nizu zaslepljujućih bljesaka autorsko-izvođačke energije kakvu ni sam Stewart nikada više nije uspeo da ponovi. Moje divljenje ovom albumu bilo je i ostalo bezgranično. Nemam razloga da krijem da i danas bez zadrške plačem pre svega na "Mandolin Wind" i "Tomorrow Is A Long Time", a onda, redom, na sve ostale pesme.
MC5 - "Kick Out The Jams" (1969.)
Ako bi trebalo izdvojiti jedan jedini band koji u sebi sadrži sve što bi istinski rock’n’roll trebalo da bude, detroitski kvintet MC5 dolazi pre svih. Njihov prvi album "Kick Out The Jams" snimljen live 30. i 31. oktobra 1968. u dvorani Grande Balroom tutnji takvom neumornom silinom da trenutno izaziva ushićenje najvišeg nivoa. Prvi put sam ga čuo na jednom žuru i nikada nisam zaboravio kanonadu gitara Waynea Kramera i Freda Smitha na početku uvodne numere "Ramblin’ Rose". Naslovna pesma je neponovljiv klasik, koji bi trebalo puštati vanzemaljcima zainteresovanim za kulturne vrhunce čovečanstva. Nadjite na YouTube intro JC Crawforda za "Ramblin’ Rose" i vaš život nikada više neće biti isti.
Ramones - "Rocket To Russia" (1977.)
Već kod prvih tonova "Cretin Hop" ("There’s no stoppin’ the cretins from hoppin’" stih je koji definiše ljudski rod na gotovo savršen način) jasno vam je da ste se sreli sa nečim neuporedivim. "Rocket to Russia" je dokaz da najviši dometi ljudskog duha treba da budu takvi da svako, ali baš svako može da ih razume, samo ako hoće. Možda Joey, Johnny, Dee Dee i Tommy nisu bili svesni vlastite vrednosti, dometa i uticaja. Možda su oni samo gedali kako da se iščupaju i prežive. Ali nikada nije postojao, niti će postojati, band kao Ramones.
Deutsch Amerikanische Freundschaft - "Alles Ist Gut" (1981.)
Nije nikakva takna da su najprogresivnije stvari u popularnoj muzici dvadesetog veka stizale iz Nemačke i da jedan od vrhunaca pripada duetu Deutsch Amerikanische Freundshaft (DAF) koji su činili bubnjar i programer Robert Goerl i pevač Gabi Delgado-Lopez. Suština njihove uzbudljive, originalne i dragocene muzike velikim delom je sadržana u Gabijevoj izjavi "Volim da se držim za ruke, ali zanima me i sado-mazohizam" i proročanskom stihu "Wir sind die Turken von morgen" (ranija numera "Kebab Traume"). "Alles ist Gut" je album kome se kao i svemu što su DAF ostavili za sobom, neprestano vraćam, a "Der Mussolini" je, u to nema sumnje, najinteligentniji dance hit ikada napisan.
The Godfathers - "Birth, School, Work, Death" (1988.)
Na The Godfathers mi je svojevremeno skrenuo pažnju Koja. "Ti ćeš od ovoga možda na napraviš religiju" - rekao mi je tada i, kao i obično, pogodio u centar. Možda je "religija" prejaka reč, ali susret sa Godfathers i ovim albumom, njihovim drugim, predstavljao je ono što nazivamo istinskim otkrovenjem, a oni sami jedan od bendova koje čekate čitavog života. Odgovor na sve što nam ne dozvoljava da živimo normalno nalazi se u pretećem vokalu Chrisa Coynea i grmljavini Godfathers tako savršeno artikulisanoj produkcijom Vica Mailea.
BONUS
Alice Cooper - "Killer" (1971.)
Bend koji je oduševio i samog Franka Zappu snimio je album koji sam toliko slušao da sam ga u međuvremenu naučio napamet. A "School’s Out" je tek trebalo da dođe.
Grand Funk - Live Album (1970.)
Samo omot i uvod za "Are You Ready?" bili bi dovoljni da Grand Funk zauvek upišu u Hol istinskih velikana rock’n’rolla. Trebalo je biti pretenciozno povrće pa podceniti ovaj band.
Steppenwolf - "Live" (1970.)
Više se ne rađaju ovakvi bandovi.
Bez komentara...
Bob Dylan - Self Portrait" (1970.)
Rolling Stones - "Sticky Fingers" (1971.)
Various - "Jesus Christ Superstar" (1970.)
Faust - "So Far" (1972.)
The Vines - "Highly Evolved" (2002.)
Lou Reed - "Transformer" (1972.)
