Festivali

facebook
Twitter
Instagram

SoundGuardian

×

Upozorenje

JUser: :_load: Nije moguće učitavanje korisnika sa ID: 852

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/1.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/1m.jpg, DOF 2009, Left} Ove godine, ponovno se u neizvjesnosti čekala konačna najava bendova koji će svirati na Dirty Old Festivalu. Kao jedan od najboljih festivala kod nas, DOF okuplja stotine i stotine mladih koji iz svih dijelova Hrvatske dolaze na dva dana u Veliku kod Požege. Dobra ekipa, ugodna atmosfera, odlični kako naši tako i strani bendovi osiguravaju ovom velikom festivalu vjernu publiku koja se vraća iz godine u godinu. Sam festival smješten je na livadama u parku prirode Papuk, kraj kojih prolazi potok Dubočanka.

Već u petak ujutro, livade su se polako počele puniti šatorima. Vrijeme do početka festivala se kratilo na bazenima koji se nalaze nekih 300-ak metara od kampa.

Oko sedam sati trebao je početi prvi bend, međutim uz malo kašnjenja, na stage je nešto prije osam izašao No name. Ovaj požeški pank bend u svirci od oko dvadeset minuta, uspio je popuniti prazninu pred stageom. Svirali su dosta dobro, a i publika ih je super primila.

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/2.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/2m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/3.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/3m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

 

Iako se pričalo da će Debeli odgoditi koncerte na neko vrijeme radi zdravstvenih problema vokala Koce, do toga na našu sreću nije došlo i oko pola devet na stage se popeo Debeli Precjednik. Na njima je već bila veća gužva, bilo je tu dosta dobrih starih stvari i završilo sa Farmerskim srcem koje je, kao i mnogo puta do sada, čitavu publiku bacilo u euforiju.

Nešto sitno prije devet kada su završili i kada je trebao nastupiti La Plebe, spustio se pljusak i pola ljudi natjerao u šatore, a drugu polovicu na stiskanje pod suncobranom. Počeli su svirati unatoč pljusku praćenim grmljavinom. Tu se vidjela ona prava profesionalnost koja fali i nekim boljim i poznatijim bendovima nego što je La Plebe, a to je da su, bez obzira na kišu, izašli pred desetke ljudi u publici i počeli koncert kao da su izašli pred punu livadu ljudi. Odlična atmosfera koju su stvorili u pola sata svirke, privukla je ljude unatoč kiši i vjetru i malo je trebalo da se počnu vraćati iz šatora. Nisu izostavili ni Plebe Por Vida, Pinches Fronteras i, naravno, Dirty Old Town. U svakom slučaju La Plebe je, uz McKenziese, bio glavni bend dana (možda i festivala?).

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/4.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/4m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/5.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/5m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

 

Oko deset sati na stage je došao zagrebački Antenat. Svojim prepoznatljivim zvukom malo su opustili i rasplesali publiku svirajući malo novih i starih stvari. Pred kraj im se pridružio Jura iz Stillnesa, sa pjesmom Regeneriranje.

Nakon Antenata dolaze Dirtbombs. Hmm… rokeri iz Detroita koji me po ničemu nisu zadivili osim po činjenici da su svoje plakate naplaćivali po 70 kuna.

Nakon njih povukli smo se u šatore radi kiše koja je ponovno počela padati. I onda se dogodio najgori dio DOF-a, onaj dio kada umoran i iscrpljen sam sebi obećaš da ćeš ustati čim počne sljedeći bend i ujutro shvatiš koliko je život okrutan. Real McKenzies, kanađani koji se poigravaju sa škotskim zvukovima panka i folka, bili su bend koje sam stvarno, stvarno željela vidjeti taj dan. Međutim, ništa od toga. Radi onoga što sam ujutro čula da se događalo, bilo mi je još gore što ih nisam vidjela. Navodno su McKenziesi jako bahatim nastupom razljutili neke u publici i zaradili flašu u glavu. Nekako bi se mogla kladiti da je nešto slično bilo i pretprošle godine, ali se ne sjećam za vrijeme kojeg benda, ali i prošle kada je flaša doletjela Diverzantima. Izgleda da je to postalo tradicionalno, pa bi na stranici DOF-a i to mogli uvrstiti u anketu. La Phaze su trebali svirati odmah poslije McKenziesa, ali nisu došli radi problema na granici. Šteta, ali kako je najavljeno, može se očekivati njihov nastup u Zagrebu.

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/6.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/6m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/7.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/7m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

 

Drugi dan počeo je nešto ranije i predstavio bendove kao što su Concrete Worms, Žbuka i Cherkezi. Motus je u svirci od oko sat vremena okupio više ljudi nego bendovi prije njega. Svirali su svoje stare hitove kao što su Razlike, Holandija, Večeras je, Zubi ali i neke nove poput Glupi Grme(Stupid Bush). Nakon njih dolaze White Flag iz Kalifornije. Napravili su veselu atmosferu i bili poprilično pozitivni kroz čitav nastup. Poslije, po četvrti put, iz Makedonije su došli dosta zabavni Superhiks.

Također iz Kalifornije, došli su legendarni Adolescents, kao bend koji je po prvi put svirao u Hrvatskoj. Odmah pri dolasku na stage ispričali su se radi incidenta koji je dan prije priredio vokal iz The Real McKenzies-a.

Nakon njih na stage dolaze Kultur Shock, bosansko-američko-japansko-bugarski bend kao mix stilova članova benda. Njima su se ljudi, koliko se moglo primijetiti, najviše i veselili. Općenito gledajući nisu me se dojmili, mada su imali dosta dobrih stvari.

Što se tiče popratnih sadržaja, ove godine se osjetilo neko kaskanje organizacije, s kojom se na mahove dobivao dojam kao da se polako umorila. Cisterna za vodu bila je postavljena već u petak ujutro, ali očito samo za lijepljenje plakata, jer ovog puta nije poslužila svojoj svrsi. Vode u cisterni nije bilo ni jedan dan, iako je bilo obećano da će biti pitke vode. Pitka voda se mogla kupiti na šanku (3 kn - 3 deci) i na slavini pored potoka, uglavnom nitko nije umro od žeđi. Kad smo kod neodržanih obećanja, ništa od poboljšane vege kuhinje, jer su na meniju bile samo tortilje i to do subote navečer. Iako su bile odlične i poprilično povoljne, ipak se trebalo ponuditi još nešto.

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/8.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/8m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

{mosthumbviewer: images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/9.JPG, images/SGkoncerti_interviewi/2008/07/dof/9m.jpg, DOF, Center}
(Klikni na sliku za uvećani prikaz)

 

Sve u svemu, još jedan DOF je prošao, dokazavši kako su uz svoje ime izgradili prepoznatljivu kvalitetu, masom ljudi koji tamo dolaze iz godine u godinu. Nadam se da njegovo održavanje neće ubrzo postati upitno, jer bi bilo stvarno šteta izgubiti takav festival.

Nestrpljivo se iščekuje sljedeća godina kada će biti jubilarni 10. DOF.