Queen Real Tribute, ukoliko je nekom još uvijek nepoznat, je bend koji se sastoji od profesionalnih glazbenika koje je spojila ljubav prema bezvremenskoj grupi Queen. Sastoji se od vokala – Ivana Ristanovića, gitarista i vokalista Nenada Bojkovića, Ivana Đerfija koji je bas i vokal te Radoša Ćapina za bubnjevima i vokalu.
Stekli su enormnu bazu fanova te su imali priliku nastupati s poznatim zvijezdama. Jedni su od najvećih i najcijenjenijih Queen Tribute bendova uopće, imali su privilegiju nastupati diljem Europe, a kasnije i šire. Povodom nadolazećeg koncerta u Lisinskom, zgrabili smo priliku razgovarati s članovima benda, uvidjeti što je sve potrebno i bitno za identitet istog te kako izgleda takav način nastupanja i življenja takvog stila.
Kako to da ste se odlučili biti tribute band, kako je ta ideja nastala i kako ste se našli?
Ivan Đerfi (bas gitara): Nismo mi baš doneli takvu odluku. Sve se desilo spontano, baš onako kako izgledaju priče koje smo čitali o velikim bendovima. U početku smo došli na ideju da odsvramo jedan koncert QUEEN muzike. Nekako nas je to užasno jako privlačilo. Sve je toliko komplikovano i specifično da nam je bio izazov kako to sve da izvedemo. Kako da dobijemo takav zvuk, kako da izvučemo iz studijske verzije od milion kanala, ono što je esencija itd. Bez ikakvih daljih namera, a nismo tada ni znali da postoji neka forma kao što je tribute bend. Desilo se da je publika jako dobro odreagovala na sve to i usledila su pitanja kada će se koncert ponoviti. A prelomna tačka je bila prisustvo do tada nama nepoznatog čoveka, zaljubljenika u muziku i sve oko nje, Nenada Jelenkovića koji sa pojavio sa pitanjem da li bi nama bilo ok da dogovori neke nastupe. Nenad je tako, spontano postao naš menadžer a i sve ove godine je uz nas, mada danas u malo izmenjenoj funkciji.
Smatrate li da je teško biti tribute band i što je za vas najbitnije kod toga?
Nenad Bojković (gitara): Ništa nije teško kada uživate u tome. Preduslov je naravno da ste sposobni i pripremljeni za određenu stvar. Uživamo za vreme nastupa. Postoji određena doza skepticizma kod jednog dela publike, pogotovo ako nas neko sluša i gleda prvi put. To se oseti, ali nam to daje dodatni vetar u leđa da budemo još bolji. Verovatno bi nam bilo mnogo teže da nismo i mi sami vatreni obožavaoci benda. Kolege nas često pitaju, kako popamtite sve, nikada ne bih smeo da se upustim u takav bend. Mislim da oni samo nisu dovoljno ludi za Queen-om, pa im sve to deluje komplikovanije i teže za odsvirati nego što jeste. A pored izvođenja autentične svirke i zvuka, bitno je i kako izgledate. Publika želi i da vidi i da čuje, što verniji show pravom Queenu.
Je li vam teško doći do vjerodostojnih kostima i je li takav način nastupanja skup?
Ivan Đerfi: Do kostima je relativno lako doći u smislu da odete kod krojača i naručite to što vam treba. Danas je dosta toga dostupnog što se tiče materijala i same izrade a takodje i internet nam omogućava da vidimo neki kostim iz svakog ugla sa obzirom do postoji milion slika grupe QUEEN u virtuelnom svetu. Sa druge strane da, sve je užasno skupo, od izrade kostima, perika, a da ne pričamo o opremi, instrumentima itd. Zamislite da morate da budete jedan od najvećih bendova planete Zemlje i da treba da imate opremu koju imaju i oni sami, a oni su decenijski milioneri i uvek im je sve bilo dostupno. Moram priznati da su sva ta ulaganja i znanja do kojih smo dolazili u tom studiranju grupe QUEEN bili jedan pravi izvor zadovoljstva za nas koji smo veliki fanovi grupe QUEEN. Nikada neću zaboraviti osećaj koji sam imao kada sam prvi put na tv-u video genijalnog Freddie Mercury-a kako 70.000 ljudi na stadionu drži na svom dlanu, kako odvažno vlada pozornicom, svemirom predodređen za frontmena, kompozitora i pevača.
Jesu li i instrumenti replika originalnih instrumenata, ako jesu, je li ih bilo teško nabaviti ili izraditi?
Nenad Bojković: Queen je koristio relativno dostupne instrumente za to vreme, osim u slučaju gitare Brian Maya, tzv. “Red Special” gitare, čijih replika imamo više komada. Tu gitaru je Brian napravio početkom 60-ih godina prošlog veka sa svojim ocem. Koristili su komad drveta od starog kamina. Razlog pravljenja gitare je što je mladom Brianu nedostajao novac za pravi Fender Strat ili Gibson Les Paul. Ono što su dobili na kraju je jedna od najautentičnijih i najjedinstvenijih električnih gitara ikada. Kako ime samo kaže, ta “Special” gitara ima tako jedinstven zvuk i boju tona, koji je skoro nemoguće dobiti na nekoj drugoj električnoj gitari. I zbog konstruktivnih rešenja i zbog specifične elektronike, izbora drveta i svih ostalih elemenata na električnoj gitari. Kombinacija te gitare, VOX-a AC30 sa Alnico Blue zvučnicima i specijalnog Treble Booster-a daju taj jedinstven ton koji odmah prepoznate u stotinama autentičnih tonova gitarskih velikana. Tu je naravno i neizostavan “sixpence”, kovanica koju Brian koristi umesto standardne trzalice. Tu su podjednako važni i drugi instrumenti. Ludwig Stainless Steel bubanj, kakav je Roger Tazlor koristio na Live Aid koncertu, dobro oprobani Fender Precision Bass i Musicman Stingray, zadužen za neodoljiv zvuk bas gitare na numeri “Another One Bites The Dust”.
Da niste u ovom bendu, što mislite kakvim žanrom bi ste se bavili?
Ivan Đerfi: Queen Real Tribute je sastavljen od profesionalnih glazbenika i svakom je samo jedan od projekata kojim se bavi. Desilo se da je QRT zbog svoje popularnosti preuzeo primat u smislu da je postao veliki projekat koji putuje po celom svetu i ima vrlo gust raspored. Ali to nas i ne sprečava da se bavimo autorskom muzikom, da nastupamo u pozorištu, ili u današnjim popularnim bendovima. A žanrova u svim tim pričama je mnogo. Odavno smo i prestali da muziku posmatramo po žanrovima, a i sa muzikom je isto kao i sa ljudima, muziku smo jednostavno u našim glavama podelili na dobru i lošu.Važno je samo da je muzika sastavni deo naših bića i da je tu našla mesto da se kanališe i predstavi ljudima.
Što vas najviše ispunjava kod vaših nastupa?
Ivan Đerfi: Neverovatan je osećaj da imamo odličan proizvod i ceo svet kao tržište. Prvenstveno nas ispunjava to što smo svi fanovi grupe QUEEN i što imamu tu sreću da radimo nešto što neizmerno volimo. Upoznavanje novih zemalja na planeti Zemlji i njihovih kultura je takođe vrlo inspirativno i prelepo. A ono što nas na samim nastupima najviše ispunjava i daje veter u leđa je interakcija sa publikom. Mi im se jednostavno nesebično predamo i prepustimo. Iskrenost i ljubav je ono što ljudi prepoznaju i osećaju. Ako toga nema, ne možemo ni da razmenimo emocije a samim tim niti da osetimo muziku.
Koje su vam pjesme najzahtjevnije za izvođenje?
Nenad Bojković: Queen je koketirao sa toliko različitih stilova u svom opusu, da bih pre rekao da je teško održati intenzitet i energiju tokom celog nastupa prolazeći kroz sve te varijabile. Od mekog do tvrdog zvuka, od tihog do glasnog, od sporog do brzog i sve to unazad. To ih i čini drugačijim i jedinstvenim bendom. Kada iz brze i tvrde “Stone Cold Crazy” odmah potom uđete u sporu i čarobnu “Who Wants To Live Forever”, a da pri tom nezadržite svu stabilnost i određenost u performansu, lako možete da pobrljavite. Najzahtevnije je zapravo proći kroz ceo takav koncert, sa što većom dozom opuštenosti. Ne smete biti napeti, inače...
Možete li nam reći par zanimljivosti o Queenu za koje ste sigurni da većina ljudi ne zna?
Ivan Đerfi: Zanimljivosti ima bezbroj s obzirom da smo ovoj temi posvećeni 30 godina. Današnje moderno vreme interneta je idealno da saznate sve što možete o temi koja vas zanima. Zanimljivo je da je QUEEN najprodavaniji bend Velike Britanije. Prodavaniji su od Beatles-a, a jedini je bend koji među prvih deset najprodavanijih albuma svih vremena u UK ima čak dva albuma. Podsetićemo vas za podatak da se u prvih deset nalaze giganti kao što su Beatles, Pink Floyd, Michael Jackson itd.
Queen je bend koji je pomerao granice. 1975. godine napravili su prvi režirani video spot. Prvi su spojili rok i operu, a 1986. godine u sklopu Magic turneje rasprodalisu dva koncerta u Londonu na Wembley stadionu (150000 ljudi) za rekordnih sedam sati, kada nije bilo interneta i on-line prodaje. Ljudi su jednostavno morali da čekaju u redu da bi došli do svojih karata. Usledio je i treći koncert u Londonu, u Knebworth parku sa prodatih još 150000 karata.
Queen je prvi veliki rock bend koji je imao koncerte u Brazilu i tom prilikom nastupili su i u Rio De Janeiro-u 1985. godine pred250000 ljudi.
BrianMay - gitarista je sam sa svojim ocem napravio gitaru Red Special, koju je svirao od početka svoje karijeru i još uvek je svira. Pošto su po završetku II svetskog rata bili jako siromašni, nisu imali novca da kupe gitaru. Iz kamina starog sto godina izvučen je komad drveta, a usled nedostatka pravih delova na gitari su se našli i deloviod bicikla. Na toj istoj gitari, snimljene su skoro sve pesme grupe Queen.
JohnDeacon – basista, napravio je pojačalo na kojem je BrianMay u studiju snimao svoje neverovatne orkestracije.
Freddie Mercury je svu svoju zaostavštinu ostavio svojoj ženi. Bili su na korak od venčanja kada je Freddie ostavio, a potom i posvetio pesmu Love OfMy Life. Ostali su najbolji prijatelji i ona je bila najbliža osoba sa kojom se i pojavljivao na svim manifestacijama i svim putovanjima. Na kraju Freddie joj je rekao - Da smo se venčali ionako bi sve tebi ostalo.
Roger Taylor – bubnjar, nalazi se na svim listama najmoćnijih vokala u svetu rock n roll-a.
